troublemaker

"-Mi danas nijesmo više što bijasmo ko djeca, mi danas znamo jedno, a to je to što imamo: poezija da nije zlatna ribica u kristalnome lancu tihe lirske sobe, ni tamjan slatkih riječi u gubici krvnika."

13.08.2016.

???

Trazili smo se oduvijek tako ja i smisao svega, u trenutku mi se cinilo da sam ga kraickom oka i spazila i mirno sam cekala sa dobro pripremljenom zamkom.Nije to bio smisao, nit sam ja tragala za bilo cim.Cudno sam se prepustila ovom trivijalnom zivotu i postala bezlicna kao i svi mnogi koji su mi bili pomen za samo izbjegavanje.Tonem sada dole u rupu beznadja duboku i tamnu kao i sam zivot, bez ideje i bez volje da se hvatam za gore.Trpim stvari na koja bih samo bago digla srednji prst i poslala sve dovraga, sada sam mirna i gutam sranja koja sam sama skupila, gusim se u tom smradu i jadu nepomicna.Mozda tu postoji upitnik iznad moje glave, onaj na koji ne smijem da odgovorim,onaj odgovor koji bi slomio i ovo moje posljednje.Boli u meni nesto cudno i neopisivo,mislim da sam se slomila iznutra i da mi je srce osusilo,da sam se izgubila u milionima praski i izabrala da me uistinu gaze a ne da budem ta koja je konacno obje ruke podigla do neba. Mislim da sam postala izgubljena